pozitivac

Koliko god pokusavala da ubedim sebe da ipak u zivotu mozemo steci nove,dobre prijatelje,svakodnevne situacije i dogadjaji potvrdjuju mi suprotno.Lazni ljudi i lazna prijateljstva u ovom danasnjem svetu postaju deo nase realnosti.Gluma,prikrivanje iza kulisa i razna podmetanja,sitne prevare prate nas iz dana u dan iz minuta u minut.Zar je danasnji svet,odnosno ljudi,zar su postali toliko okrutni i sebicni da im je vece zadovoljstvo nauditi nekome,nego uciniti neki lep gest.Pokazati u teskim momentima da Vam je do nekoga stalo.Da li je to toliko tesko?Da li sam ja zalutala izmedju svetova i prespavala period preobrazaja ljudskog? Ne znam,cini mi se da jesam.Ostala sam i nakon toliko godina i toliko situcija koliko me je zivot iskusavao ista,iskrena i verna kako prijatelji covek.Ostala sam neko ko nece onima koji su mu bliski pozeleti zlo i na njihovoj nesreci graditi svoju srecu.To mi izgleda tako nisko i bezdusno…Zlo danas lagano obuzima veci deo populacije,pokusaj da nekome naudimo cini mnoge srecnim i zadovoljnim.Nerazmisljajuci i o svojoj mogucoj nesreci i trenutku da tada nece imati vise nikoga pored sebe,oni gaze i lome svakoga ko im se nadje na putu,ubedjeni da mogu sami sve i da su kao jedinke dovoljne sebi same.Sta ce im prijatelji,ljubav,dobrota u srcu,pozitivno razmisljanje…pa to su za njih gluposti i besmilice koje im nisu potrebne u ovom svetu azdaja koje gutaju sve ispred sebe.Ipak,ostajem pri tome da se ne zelim menjati na gore,ne zelim postati neko koga svi na kraju mrze,a on to ne vidi,jer je zaslepeo i sebe samog svojim lazima i prevarama.Da,na kraju biva tako obmanu sami sebe da su dobri i ne vide vise ni svoje postupke ni svoja losa dela.